PORAZ? NE, OVO JE NAJVEĆA POBEDA! Čista emocija, dokaz kako se voli Srbija i priča koju svako treba da pročita... I IZVUČE POUKE!
Dodajte Kurir u vaš Google izborPostoje utakmice posle kojih se ne priča o poenima, promašajima, tabeli i pobedniku. Postoje večeri kada sport postane samo povod, a ono što se događa oko terena preraste samu utakmicu. Takva je bila nedelja u Švedskoj.
U hali je bilo oko 2.000 ljudi. Tribine ispunjene skoro do poslednje mesta, zastave Srbije, obeležja naše zemlje, dobro poznati taktovi srpskih rodoljubivih pesama, emocija i osećaj da se na nekoliko sati ne nalazite hiljadama kilometara daleko od domovine, već negde kod kuće.
Na parketu Sloga, a na drugoj strani gradski rival Upsala. Sloga - srpski klub iz Švedske. Klub koji je napravio mnogo više od košarkaške ekipe. I zato je poraz Sloge ovog puta nekako ostao u drugom planu. Gradski rival Upsala slavila je sa 89:76.
Kada se pogledaju tribine, kada se čuju pesme i kada vidite ljude koji su došli da podrže klub koji nosi srpsko ime i srpske boje, postane jasno da ovde odavno nije reč samo o košarci. Reč je o pripadanju. O tome da čovek, bez obzira na to gde ga je život odveo, ne zaboravlja odakle je. A upravo to je jedna od najlepših stvari koje je Sloga uspela da napravi.
Iza cele priče stoje braća Bajić - Andrej i Boris, uz podršku kompletne porodice. Ljudi koji su svojom energijom, radom i ljubavlju prema Srbiji napravili projekat koji danas okuplja čitavu zajednicu. Nisu napravili samo klub. Napravili su mesto na kom se ljudi osećaju kao kod kuće.
Mesto gde dete koje je rođeno u Švedskoj može da čuje srpsku pesmu. Gde porodica može da dođe na utakmicu i provede veče među svojima. Gde se govori naš jezik, nose srpske zastave i gde se kroz sport čuva nešto što se ne može izmeriti tabelom, budžetom ili brojem pobeda. I možda baš zato slika iz pune hale govori više od bilo kog rezultata.
Dve hiljade ljudi. Za jedan srpski klub u Švedskoj. Dve hiljade ljudi koji su došli da budu deo nečega. Da navijaju i pokažu ljubav prema klubu, ali i prema zemlji iz koje su potekli njihovi roditelji, njihovi preci ili oni sami.
U jednom trenutku više nije bilo važno ko vodi, ko gubi, koliko je ostalo do kraja. Važno je bilo samo da Sloga igra, da postoji i traje. Da okuplja ljude i pod svojim imenom nosi ono najvažnije - slogu. Jer ta reč ovde ima posebno značenje.
Sloga nije samo ime kluba. Sloga je ono što su Bajići uspeli da naprave oko njega. Ljudi različitih generacija, porodice, deca, stariji, mladi... svi na jednom mestu, sa istom emocijom. I svi oni deo jedne velike priče koja je počela mnogo pre nego što je lopta bačena uvis.
Zato je teško ovu utakmicu opisivati samo rezultatom. Da, Sloga je izgubila.
Svima je toliko teško palo, još od gradskog rivala. Do duboko u noć pričalo se o svakom potezu, ispuštenih 15 poena prednosti... Ali ako se košarka posmatra samo kroz semafor, onda se propušta ono najvažnije. Posebno u ovoj priči iz univerzitetskog gradića 70 kilometara od Stokholma.
Ono od proteklog vikenda je jedna velika pobeda. Pobeda ljudi koji su verovali da jedan srpski klub može da postane mnogo više od sportskog kolektiva. Pobeda zajedništva. Pobeda emocije. Pobeda ljubavi prema Srbiji.
A iza svega toga stoje ljudi koji nisu odustali kada je bilo teško. Braća Bajić, doktori, ljudi koji su svoje znanje, vreme, energiju i srce uložili u nešto što je danas postalo prepoznatljivo daleko od Srbije. Nije lako napraviti sportski klub. Para tu nema. Uostalom, da li mislite da će Šveđani pored njihove Upsale, koja postoji više od 50 godina, da podrže "tamo neki" novoosnovani srpski klub? Da pomognemo s odgovorom, neće.
Srpska košarka nije samo ono što gledamo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu ili drugim gradovima u Srbiji. Srpska košarka je i ono što smo gledali u Upsali. Srpski tim, autentičan srpski tim koji izaziva i budi ponos svakoga ko bar na dan postane deo njihove priče.